Да би се указало на заштиту и значај разноликости и културе, Организација за образовање, науку и културу при Уједињеним нацијама ( УНЕСКО) је 1999. године 21. фебруар прогласила Међународним даном матерњег језика. Овај датум изабран је у знак сећања на студенте који су 1952. године убијени у Даки (Dhaka) у Пакистану, данашњем Бангладешу, јер су протествовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Матерњи језик је део културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости али и толеранције и разумевања. Брига о матерњем језику је начин доказивања свести културне елите народа о властитом идентитету.