У најужем избору за НИН-ову награду 2019. били су романи Миленка Бодирогића „По шумама и горама“ („Орфелин“), Слободана Тишме „Грозота или...“ („Чаробна књига“), Стева Габовца „Мулат албино комарац“ („Имприматур“) и Ане Вучковић „Југослав“ („Партизанска књига“).

У жирију НИН-ове награде за најбољи роман године били су поред председника Теофила Панчића, и Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић и Марија Неназић.

Награда се додељује од 1954. године, а први добитник био је Добрица Ћосић за роман „Корени“.

Током протеклих година додељивана је писцима са простра бивше Југославије, а међу добитницима су били Оскар Давичо, Живојин Павловић, Драган Великић, Бранко Ћопић, Меша Селимовић, Борислав Пекић, Милош Црњански, Давид Албахари и други.

Уочи доделе, група писаца упутила је отворено писмо којим су од својих издавача тражили да своја дела „више не пријављују за НИН-ову награду“ и позвали су на њен бојкот због како су навели, састава жирија који одлучује о добитнику признања а у коме су „што стручно, што морално, а најчшћњ и стручно и морално некомпетентни људи“.

Међу потписницима отвореног писма су прошлогодишњи добитник НИН-ове награде са роман „Заблуда Светог Себастијана“ Владимир Табашевић, Емир Кустурица, Владимир Кецмановић, као и академик Миро Вуксановић, који је добитник награде 2005. годиене за роман „Семољ земља“.